- Daj, stari, znam da si je već stoput imal, ali daj je još jednom metni u tu svoju rubriku! Opandrči je za zadnji put, narugaj joj se! - davi me Debeli nakon što sam odbio »putni gemišt«, pravdajući se kako moram trijezan pisati svoj »Čujem, vidim…«
- Nije to za smijeh. Ona je za plač! - odgovaram.
- Ma o kome vi pričate? Koga bi to trebalo izrugati? - jednom je i Željac neupućen.
- Pa »Dragicu Mostić«! A može i onu njenu »Cvetku Hartavicu«! - smije se i namiguje Debeli, kao Bush na svečanoj večeri.
- Dragicu? Cvetku? Koje su vam to?
- Vještice s Haaaškog sudaaa, huuu, haaa... - glumi Debeli.
- Debeli misli na Carlu del Ponte, »Dragu od mosta«, i na onu njenu malu Florence! - »dešifriram« ga. - No što se više ima rugati tim političkim »mrtvacima«...
- O, živahne su one, još kak! - ne da se Debeli. - Samo što im je istekao mandat tužitelja, a one počele zarađivati na tuđoj muci, pišući knjige, tužakajući jedna drugu i odajući pikanterije iz režirane haške sapunice! Fućka im se kaj se tam ljudima još sudi! Zar nije to sramota? Na kvadrat!
- Istina... - zamisli se Željac. - A one su ti »ugledni zapadni, nepodmitljivi, civilizirani i profinjeni političari, diplomati i veleposlanici«?... One su taj uzor nama, koji tek »učimo abecedu demokracije«? Hmm... radije bih ostao nepismen!
- Da! - pobjedonosno će Debeli. - Naši se političari tu zgražaju kaj mi kopamo po kontejnerima i tražimo PVC-kune, a ne smetaju ih ovi kao Karlica... Ili je možda ipak Karlek?... Ovi, kaj »kopaju« i po mrtvima, i po živim ljudima!? Ljudožderi! I Crkvu i Papu je htjela zablatiti lažima! I onda još u knjizi piše kak su »Srbi kopilad, a Hrvati pokvarena kopilad«! A ona? Žuta i očerupana ko... pile!
- No, Debeli, kontroliraj se! - prekinem ga. - Ta tvoja »Dragica Most« sad se ionako sama »urušila«. Istina će je progutati!
- Osim toga... - sa zagonetnim će smiješkom Željac. - Sad je sa Haškim sudom, za nas, ionako gotovo! Pustit će sve naše generale na slobodu.
- Što je sad pak tebi!? Jeo si GMO-jagode ili...?
- Pa jesmo li sad dobili pozivnicu za NATO? Hoćemo li mi sad biti ravnopravna članica tog najsaveza? - postavio se Željac kao premudri TV-voditelj, dok mi kimamo.
- Da... a kakve to veze ima? - zbunjeni smo.
- Kako ne razumijete? Ako je Amerika »naša prijateljica«, tu glavna i najravnopravnija članica, i ako se njenim državljanima ne smije suditi ni za kakve ratne zločine, onda smo tu i mi, zar ne? Ravnopravni, članovi NATO-a! Oslobođeni takvih trica i kučina poput ratnih zločina!
- Pa daaa!! - ushiti se Debeli. - Osim toga, kaj niste čuli kak je Bush fino rekel da nas više niko ne bu napadal? A ovo u Hagu, to je čisti napad na nas!
- Joj, dečki... - uzeh si pravo da moja bude zadnja - a što ako nakon američkih izbora i tamo dođe do nagle »debušizacije«? Pa novi kolovođe, naprimjer, sklope suradnju s Iranom, a zaborave što se obećavalo i što je bilo sa »Zapadnim Balkanom«?
