- Ne znam, ne znam o čemu bih... - zdvajam nad »praznim listom kompjutora« i ustajem od stola. - Nemam temu!

- A kad nemamo temu... - čita me ženica Jelica kao ispisanu knji...žicu - onda treba »ići među ljude i čuti što pričaju«, zar ne? Ali, zar se ne može među ljude ići i u crkveno dvorište, sutra nakon mise, zar se baš mora ići u te kafiće i bircuze?

- Ha, kad se tamo najbolje čuje »glas naroda«... - uvjerljiv sam da bih se mogao kandidirati za pučkoga pravobranitelja.

- Čini se meni da ti ideš tamo čuti one »masne«, šoferske! - Jelica se ne predaje.

- Samo ti dobro zamasti mlince da ne bude suho bijelo meso, a ja idem vidjet moje »šofere« s fakultetskim diplomama!

Kad ono, u našem »Zlatnom kutku« stvarno šoferske teme!

- Ne, dečki, čujte me, sjećate se one nesreće u tunelu? - maše Toma sa sve četiri da bi ga Željac, Debeli i »gazda Boki« slušali. - Taj je dobio osam godina zatvora zato što je tegljačem ljude pomeo, a ovaj političar, ja vam kažem, neće dobiti ništa! Ima dobre advokate, sin dobroga tate... Vidite da je slučaj već s »maleckog« mađarskog pokrajinskog suda preselio u veliku Peštu, u ministarstvo...

- Je, ima Toma prav! - Debeli je sasvim »unutra«. - Ne želim mu ja zatvora, bognedaj, al' ak' je onom iz tunela mjesto u zatvoru, nije ni ovom baš na televizoru! Jer, zapraf, isto je napravil, »garažirao« se u auto pred sobom! I, za razliku od onoga u tunelu, ovaj je to učinio u po bijela dana. I još k tome, »garaža« mu se odmicala, brzinom od nekoliko desetaka kilometara na sat! Onda znate kak' je vozil!

- I čak ne odstupa s političkih dužnosti! - opet će Toma. - Ni na pol godine ili bar par mjeseci...

- Pa zašto bi?! - javi se nervozno »gazda Boki«, vlasnik kafića i »stranački domaćin«, koji se još ranih devedesetih u stranku hrvatskog imena upecao na »savkamamac«. - Podržavaju ga svi njegovi stranački kolege i birači!

- Baš svih četvero? - nevino će naš intelektualac Željac.

- Nemojte mi tu praviti neumjesne i glupe usporedbe! - ima i Boki političkog neodstupajećeg duha. - Onaj iz tunela bio je profesionalni šofer, vozač, a ovaj to nije! A vozač po struci, pravi šofer, mora biti dvaput više budan i odgovoran! Uostalom, i sami vozite pa znate da se zlo, u hipu, svakom može dogoditi.

- Je, samo ako na mene naleti neka nabrijana neman na četiri kotača, jer moj tutač nema takvog »hipa« da može potegnuti dvije stotke. Više vozi na principu »hop-hop«, kašljucajući... - domećem, a ne znam kome se rugam.

- Znate kaj, dečki - Debeli će u pozi Cicerona - ja mislim da je i tu profesionalni šofer kriv! Jer, ak' je taj političar već tak silno važan da to nemre prestati biti, onda ga je moral neki obični šofer voziti! Moral je imat vozača, tak da on na stražnjem sicu na miru može misliti o visokoj politiki, a ne opterećivati se time ima li neka kokoš ili spori vozač na cesti, koji bu stal na put njegovom vizionarskom naletu. Zato ja predlažem da se zatvorom kazni tog njegovog šofera, kojega nema, a trebal ga je doći voziti!

- E, taj ti je pravi! I »šoferski«, i »masni«! Jedva čekam da ga Jelica čuje!