– Gdje ste »dediši«, ste vid’li kak’ su Česi izabrali Babiša? – u vedru tonu pridružuje nam se Debeli u našoj »Zlatnoj jeseni«, možda i na zadnjoj ovogodišnjoj kavi na otvorenom. – Izabrali svoga domoljuba i populista, češkog »Babića«, a nije ni Stjepan ni Milan!
– Ali je Andrej! Znakovito, ha? Ha, ha! – brzo Željac razmišlja i sve zna. – I još k tomu nije Čeh, nego Slovak po rođenju. I bivši komunist. I navodno Putinov čovjek, možda i ruski agent, iako voli da ga se naziva »češkim Trumpom«…
– Eto, i tebe »pregazili« isti mediji kak’ i mene? Čovjek uvjerljivo pobijedi, ali ja sam po vijestima svejedno više čuo od poraženih nego od njega, koji mi je prikazan više kao tajkunski »mutikaša« ili »pacijent«, sve da se upitaš je l’ normalan takav narod koji može takvog tipa izabrati?!… – sliježe ramenima i širi ruke Debeli. – Ma tko će meni, starom socijalističkom samoupravljaču, objasnit tu demokraciju da se jednom izbor naroda slavi i hvali, a drugi put im je narod »prevaren«, »zaveden«, »zaluđen«, samo kaj ne vele da je narod lud i blesav?! Pa su im Merklica, Macron ili ona Ursula »odlični« i »pravi« demokratski izbori, a kad ljudi zberu Orbana, onu zgodnu Talijanku ili ovog Babiša, onda je to »kontroverzno«, »neočekivano«, »nepromišljeno« i slično?!
– Ha, čuj, uvijek postoje »dediši« koji sa strane gledaju i paze koji su »babiši« dobri, a koje nikako ne treba izabrati, heeh… – ubacujem se u trenu dok Debeli uzima zrak za nastavak.
– Sve mi se vidi da ta demokracija ima »dva različita metra«! – zbori on dalje. – Pa kad neki narod odluči sebe zaštititi od preveč nekontroliranih migranata, od bezobrazna iskorištavanja poljoprivrednika, nacionalnih dobara i slično, onda takav narod i njegovi izbori nisu prav’ demokratski, ha?! Onda su mu odluke »nacionalističke«, »radikalne«, »ekstremne«… Pa kak’ cijeli narod more bit »ekstreman«? Zakaj onda, jednostavno, ovi glavonje iz EU-a ne propišu kakvi politički, ideološki, rodni, spolni i kaj ja znam kakvi još moraju bit’ izborni pobjednici po zemljicama članicama, pa da mi narodi ne gubimo vrijeme po tim izborima?
– Vidim ja da ti prizivaš da sve bude kao nekoć, kod drugova komunista, s jednim jedinim imenom na listi za »odabir«? Ha, ha, to su bili izbori! – uključuje se i Dankec.
– Rugaj se ti samo, Dankec, možeš slobodno sad u demokraciji pa te ipak ne će odmah »noć progutati« – održim mu ekspresnu lekciju – ne će te nitko na »Goli« poslati ili strpati iza rešetaka…
– Neee, samo će ga malčice, medijski i kulturno, nježno preodgajati pa poučiti kako i koga mora birati… Ako ne baš njega i nas, koji već slabo pamtimo i prestari smo za preodgoj, krenut će od naše djece i unučadi. Može već u školi, pa i vrtiću? Sve za buduće prave demokrate, koji će znati glasovati i birati! Ha, što kažete? – »prikuca« Željac za kraj.
