– Hej, stari, jesi gledao ono televizijsko »Otvoreno« o tim »seksalicama« i tom novom »zdravstvenom odgoju« po principu »sveseks na eks«? Pa ne mogu još k sebi doći, užas, jesi vidio… – izbezumljeno mi upada, u trenutcima »vodoravna opuštanja« na trosjedu, moj »šuro«, znani »Sin Oluje«.
– Nisam, ja se držim one provjerene »negledanjem televizije do zdravlja«… – odgovaram, nevoljko prelazeći u okomicu.
– Pa gdje ih sve nađu, skup’ s voditeljicom, da svi pušu u isti rog?! Odjednom svi uglas za »zdravstveni« odgoj koji će našu djecu, zaprav’ sad već unučad, učiti sve naglavce! Od rodova bez spolova, od oblika i »tehnika« za koje ni »Kama sutra« nije znala, pa sve do učenja o promjeni spola i pobačaju, kao vrhunski pozitivnim medicinskim zahvatima?! Pa i ovi kak’ ti ga »naši«, u emisiji petljaju i »metiljaju«, valjda u strahu da ne uvrijede ove druge, koji me zdrava uvjeravaju u bolesnoće poput onih da maloljetni klinci »imaju pravo birati svoj rodni identitet«!? Pa, stari moj, u naše doba da je netko nešto takvo zinuo i u svome krugu, a kamoli na dalekovidnici, odmah bi ga poslali na promatranje, ako ne i na preodgoj u »rešt«! A bila je to onda crvena, »bezbožna« država, i kako je moguće to danas…
– Valjda zato jer je ova »slučajna«? – saplećem ga u trku.
– Slučajna?! Slučajna je tebi i takvim piskaralima, koji niste ni vidjeli prvu crtu bojišta, ma što crtu… ni »tri točkice« rata i bojišnice! Itekako je ova Hrvatska prava, suzna i krvava, a ne slučajna!
– Pa to ti i govorim, ništa nije slučajno! – »mijenjam narativ« (rekli bi danas) i uozbiljim se. – Tako ni taj nadrizdravstveni odgoj, koji nam svake druge godine nanovo podvaljuju, kao kukavica svoje jaje u tuđa gnijezda.
– Ma ne razmem, kak’ se ne nađe netko tko će svim takvima, svim tim nastranim stručnjacima dati »šibom po riti« – već zamahuje rukom »Sin Oluje« – kak’ su i nama naši stari dali kad smo bili »prosti« i kad smo ih nepristojno dražili?!
– Eee, nema danas više šibe ni batine, moj dragoviću! Ni bake ni djedovi više unuke ne lupe po turu, da im ne dođu novinari na vrata i pošalju im »ologe« svih struka! – umirujem ga, mudrujući. – I inače, svaka čast Sirahu, mislim da je loš taj odgoj batinom, puno je bolji onaj s uskratom. Ono, da se djeci ne ispune baš sve njihove želje; kao kad im mama i tata zabrane mobitel i »telkač« dok ne napišu zadaće, ili im ne dopuste da za ručak jedu samo sladoled, ili… i sam znaš. E pa, u društvu i državi, »mama i tata« su sabor i vlada, koje smo, ovako ili onako, sami izabrali. I samo na njima je da lijepo i smireno, demokratskim glasovanjem, ovoj »zločestoj dječici«, toj neobuzdanoj seks-kamarili, uskrate novčeke za kojekakve udruge i ideologije te im zatvore školska vrata, ako ih već ne mogu poslati u tu tvoju preodgojnu ustanovu s rešetkama ili makar u popravni dom…
– Jedini za koji su takvi spremni! Kao i njihovi »mama i tata«, ha, ha, ha! – grohotom završi moj šuro tu priču o batinama i uskratama.
