Moj unuk Ivan »trećaš« nema ni sekunde mira, beskrajno je znatiželjan, nemiran kao »živo srebro«, dosadan k’o »picajzl«, razigran sve dok ne počini neku štetu ili kvar (danas su za takve izmislili »medicinsku« dijagnozu »hiperaktivno dijete«)… Naporno je to i zamorno, ali katkad i zahvalno jer Ivan obično, i ne dočekavši odgovor na prvo pitanje, već kreće na drugo pa me i opet ne sluša, nego ide na treće, četvrto i tako dalje… Pa se lakše umirim kad ne znam što i kako mu odgovoriti na prvo. Evo zadnjeg primjera:
– Hej, deda, a što je to surogat? – bubne, a dok ja već krenuh odgovoriti da je to crtić nagrađen »Oskarom«, on neumoljivo nastavlja: – Mislim, kakvi su to surogat-roditelji? Imaju rogove? Stalno sad to čujem, neko »surogatstvo«… Što je to?
– Heh… to ti je… zamjena, trgovina… Zapravo, nije baš… jednostavno odgovoriti – vrdam i petljam ne znajući što mu reći, ali u međuvremenu on je, na moju preveliku radost, već nabo nos u stranice »Maka«, baš ovog slavljeničkog 60-godišnjaka, koji sam kupio da me vrati u njegove godine pa i još ranije…
– A vidi ovo! – čita mi sad iz najboljega malog velikog lista – Elvis Presley imao je za kućnog ljubimca klokana, a neki umjetnik Salvador da li… taj je imao mravojeda!
– Pa? Pih! A tvoja baka ima mrave za kućne ljubimce, katkad i žohare, ha-ha! – sam se smijem svojemu »vicu«.
– A meni tata i mama ne daju ni kunića ni psića! A volio bih imati ligera ili tigona – gleda me Ivek ispod oka, »prefrigano«, znajući da me »peče« na mome neznanju. – Sigurno ne znaš da je prvi križanac lava i tigrice, a drugi tigra i lavice?
– Tko je to križao, tomu su se već »pokrižale« sive i bijele stanice mozga, baš kao i ovim »surogatnicima«! – ljutito mu uzvraćam. – U moje doba križanci su bili samo mula i mazga, koji su uostalom nekoć i nastali prirodnim križanjem konja i magaraca, a ljudi su to iskoristili otkrivši kako su nove vrste otpornije i izdržljivije od onih koje su ih stvorile… To je imalo nekoga smisla, ali ti tvoji »ligeri« i »tigoni«… To su stvarali bolesni umovi!
– Znači mazga je nastala od… – zainteresirao se malac.
– Od konja i magarice, a mula od magarca i kobile! – sad se ja pravim pametan i važan.
– Aha… fora! A što bi bilo, kako bi se zvala životinja da se križaju polarna lisica i ova naša, obična crvenkasta, riđa? – ozbiljno se zamisli Ivan. – Zapravo, čekaj, deda, zaboravio sam još pustinjsku lisicu! Što bi bilo kad bi polarna i riđa lisica…
– …poželjele imati mlado koje će im na svijet donijeti pustinjska lisica? – hitro mu se ubacih u rečenicu.
– Pa to bi bila ludnica! – ispali moj pametni Ivica.
– Eto, sam si sebi dao odgovor na prvo pitanje što je to surogatstvo! »Ludnica«, koju nam ovi polarni i riđi lisci žele podvaliti kao nešto normalno i moralno, a sve preko leđa pustinjskih lisica! – zadovoljno okončah (slučajnu) pouku, dok se ženica mi Jelica, iza mojih leđa, u čudu križala.
