Što vi djeci, vašoj unučadi, odgovorite kad vas pitaju protiv koga je Hrvatska ratovala u Domovinskom ratu, s kim je borbu vodila za svoju slobodu, državu, grb i zastavu?… Ne pitaju vas? Mene su moji osnovci »nadavili«, uništili! Prvo su me izbezumili propuhom neznanja u svojim glavama kad sam ja njih krenuo ispitivati što oni o tome uče u školi. Koji »galimatijaš« nepovezanih datuma i ratova! I još sve to našli me propitivati u ovim »antifašističkim danima«, valjda im baš to bio poticaj? Nije mi bilo dovoljno objašnjavati im ono što je bilo prije četvrt stoljeća, već sam morao i ono što je bilo gotovo četvrt stoljeća prije rođenja mene, starčića pripravnika. Sve od solunskoga fronta do onih »kozara« i »sutjeski«, čijem smo prekomjernom zračenju, tj. kino-zamračenju bili izlagani svih godina našega jednoumnoga soc-školovanja! I daj im ti, djeci mobiteliziranoj, objasni da smo se u ratu oslobađali od onih koji su tvrdili da su oni nas onomad oslobodili, jednom za svagda. Dok sam im objasnio da smo mi pobijedili one koji ne priznaju poraz pa i dalje slave pobjede, dok sam im samo nabrojio da smo ratovali protiv JNA, velikosrpskih osvajača (iako i iz sasvim maloseoskih sredina), protiv neregularnih bradatih vojnih jedinica, protiv nesklonih svjetskih politika, protiv »crvenih, crnih, zelenih« i svih onih »Francekovih vragova«… Sasvim sam se zapetljao, gotovo pa više ni ja nisam znao tko je s kim ratovao! Baš kao i njihovi profe iz povijesti, kao ovi na vlasti? Uff… I, što, ne pitaju vas?
– Ma, pitaju i ne pitaju… – prozvanim se osjeti Franc (ipak sam ja »zavrnul rundu«). – Moj unuk Noa…, ma gdi mu nađu to ime, kaj ni mogel bit Franjo kak deda mu, kak sveti papa otac?… No, moj Noa je nogometni tip pa mu ja objasnim da je u ratu Hrvatska igrala tekmu protiv najjače kombinirane repke Balkana. Ono, »najgrđi« igrači iz svih tih republikica protiv naših najvatrenijih! Njihovi sa zvezdom, naši sa šahovnicom! Sad je, istina, malo se spetljam oko igrača iz vel’kih zapadnih i drugih zemalja, koji su ulazili s klupe, malo na našu a puno više na protivničku stranu. I još mi malo komplicira to kaj su ratovale, mislim igrale i neke ženske, kak ona nacviksana Karla, al’ veli mi Noa da je to »skroz normalno« jer i s njim u klubu skup’ igraju i ženske…
– No, baš ste ga zakomplicirali! – oglasi se i moj šuro, »Sin Oluje«. – Ja svojim unucima fino i kratko velim da smo se u Domovinskom ratu borili protiv fašista! Zar nisu svi okupatori tuđih zemalja i domova fašisti? Tak su nas učili od malih nogu; hajd, bilo je još i »domaćih izdajica«, zar ne? Najbolje vam je tak im odgovoriti, možda ih budu manje čudile ove lude »petokrake parade ponosa« jer, eto, svi smo se borili protiv fašizma! A što su u Domovinskom ratu okupatori fašisti imali na kapama i uniformama, a što mi branitelji (»antifašisti«), vidjet će klinci s naših starih fotki iz devedesetih!
